VODI Turistički vodič kroz Srbiju - LOGO - Glavni logo

Sadržaj

Đavolja varoš

Đavolja varoš

Facebook
Twitter
LinkedIn
Đavolja Varoš - spomenik prirode, nalazi se na jugu Srbije, 27 km jugoistočno od Kuršumlije. Ovaj prirodni spomenik čine dva, u svetu retka, prirodna fenomena: zemljane figure i dva izvora jako kisele vode sa visokom mineralizacijom. Zemljane figure deluju surovo, skoro mistično, a u širem okruženju živopisno i pitomo.

Uvod – Đavolja varoš

Đavolja varoš, prepuna je legendi. Prema legendi, nekada davno ovde su živeli skromni, mirni svojoj veri privrženi stanovnici. To je smetalo đavolu pa im je on spremio „đavolju vodu“ da zaborave na rodbinske odnose. Pošto su pili tu vodu, omamljeni meštani reše da venčaju brata i sestru.

Davno, ovde su živeli skromni, mirni svojoj veri privrženi stanovnici. To je smetalo đavolu pa im je on spremio „đavolju vodu“ da zaborave na rodbinske odnose. Pošto su pili tu vodu, omamljeni meštani reše da venčaju brata i sestru.

Đavolji plan je pokušala da spreči vila, koja prema legendi i dan-danas drži pod svojom zaštitom ovaj kraj. Vila nije uspela da urazumi svatove, i oni krenuše sa mladencima ka crkvi na venčanje. Ona se onda poče moliti Bogu da na neki način spreči rodoskrnavljenje. Bog usliši njenu molbu, spoji nebo sa zemljom, dunu jak, hladan vetar i okameni svatove sa mladencima.

Šta je Đavolja varoš?

Đavolja varoš je skup zemljanih glavutaka ili kula na čijim vrhovima se nalaze kamene kape. Ima ih više od dve stotine, visoke su od dva do petnaest metara. Njihova širina ide i do tri metra. Đavolja varoš je retki prirodni fenomen koji se nalazi na Radan. Planini u ataru sela Đake, u blizini Kuršumlije, oko 90 km jugozapadno od Niša.

Čine je 202 kamene figure koje su nastale dugotrajnim i strpljivim radom prirode. Smeštene su u dve jaruge (Đavolja jaruga i Paklena jaruga). Jaruge su podeljene vododelnicom, čiji se završni delovi spajaju u erozivnu čelenku. .

Đavolja varoš je bila najbolje plasirani evropski kandidat u svojoj kategoriji. Kao jedan od 77 kandidata za sedam svetskih čuda. Još je značajnije što je u trci bila sve do poslednjeg glasanja.

Stavljena je pod zaštitu još 1959. godine. 1995. godine Đavolja varoš je Uredbom Vlade Republike Srbije proglašena za prirodno dobro od izuzetnog značaja. .

Đavolja jaruga Đavolja varoš
Paklena jaruga Đavolja varoš

Nastanak

Kameni stubovi su nastali delovanjem erozije na zemljište sastavljenog od rastresitog, ali čvrstog materijala na kome se nalazi kamenje veće veličine. Pre više miliona godina celo područje je bilo središte snažnih vulkanskih aktivnosti. I dan danas o tome  svedoče raznobojne stene u zaleđu stubova. 

U toj prvoj etapi radom kiše i erozijom, urušava se zemljište sem ispod stena, koje svojom težinom sprečavaju njegovo dalje osipanje. Tako nastaju piramide i/ili kule. Kameni blokovi na vrhovima stubova služe kao kišobran. Vodene bujice i dalje prolaze između figura, spiraju zemlju i čine da vremenom postaju sve više. Ta pojava spada u drugu etapu koja se sastoji u „finalnoj obradi“. Naime, dejstvom prirodnih sila, piramide i kule se još više istanjuju. Na kraju ostaju pravilni stubovi sa kamenim kapama..

Jedinstvenost

Ovaj geomorfološki fenomen je jedinstven u Srbiji i vrlo redak u svetu. U Evropi ima sličnih pojava u Alpima, kao i u SAD, poznata „Bašta bogova“. Ali kule Đavolje varoši su znatno veće i postojanije nego u evropskim zemljama, pa su samim tim najpoznatiji prirodni spomenik ove vrste u Evropi. Do Đavolje varoši se stiže iz opština Kuršumlija, Bojnik i Lebane, ali je najlakši i najlepši način planinarenjem iz Lebana.

Đavolja varoš je svrstana u Sedam srpskih čuda, kategorija istorijskih i kulturnih spomenika Srbije, kao i sedam prirodnih mesta, odabranih u akciji Politikinog dodatka „Magazin“ i Turističke organizacije Srbije.

Izvori

Pored kamenih kula, Đavolja varoš je poznata i po 2 izvora jako kisele vode. Jedna je Đavolja voda, hladan i ekstremno kiseli izvor (pH 1.5) sa visokom mineralizacijom (15 g/l vode), a nalazi se u Đavoljoj jaruzi. Crveno vrelo je drugi izvor (pH 3.5), sa nižom mineralizacijom (4.372 mg/l vode). Ovakve vode su vrlo retke u svetu i koriste se u banjskom lečenju. Narod ovu vodu smatra izuzetno lekovitom, ali naučnici upozoravaju da vodu sa izvora Đavolja voda ne treba piti, jer nije dovoljno ispitana.

Djavolja voda Djavolja varoš
Crveno Vrelo Djavolja voda Djavolja varoš

Narodne legende i Đavolja varoš

U narodu su tokom proteklih vekova ispredene brojne legende o nastanku ovog jedinstvenog fenomena. Po jednom narodnom predanju reč je o skamenjenim svatovima. Ljudi su po nalogu Nečastivog, rešili da po svaku cenu venčaju rođenog brata i sestru. Da se to ne bi dogodilo, umešala se Božija sila. Okamenila ih je i ostavila da svedoče da nijedan greh neće proći bez kazne.

Okamenjeni Svatovi Đavolja varoš

Turistički kompleks

Danas se Đavolja varoš nalazi unutar Turističkog kompleksa gde se nalazi više etno krčmi i ribnjaka kao i Prolom Banja i Lukovska Banja. Pored zemljanih kula koji su glavna atrakcija, nalaze se i okna saskih rudnika iz 13. veka, a mogu se videti i sa leve i desne strane. Sasi su bili poznati kao vrsni rudari, te su ih srpski vladari iznajmljivali u većini starih rudnika na području Srbije. Staza dalje prolazi pored prvog izvora mineralne vode – Crvenog vrela, i dalje vodi do prvog vidikovca sa kojeg se vide zemljane figure. Desno od prvog vidikovca, nalazi se i drugi viši vidikovac.

Najbliže što se može prići figurama su upravo ova dva vidikovca. Ona gledaju na zemljane figure, nastale uticajem erozije vode i vetra. Odatle se staza vraća nazad na polaznu tačku.Staza prolazi još pored crkve Sv. Petke iz 13. veka. Do same Đavolje varoši napravljen je asfaltni put, a sam turistički kompleks je elektrifikovan i prilagođen turistima. Do zemljanih kula dolazi se pešačenjem. Okolo zemljanih kula postavljeni su vidikovci sa kojih se posmatraju zemljine kule. Zemljane kule osvetljene su po tehnologiji led dioda sa 28 različitih boja.

Na 2 km od prirodnog spomenika Đavolja varoš, pored Žutog potoka, nalazi se etno krčma Dva ambara.

Crkva Svete Petke

Jedna od legendi o Đavoljoj Varoši kaže da figure predstvaljaju okamenjene đavole koje su ljudi dugo nosili na leđima, trpeći zlo i nevolje. Prenoćivši pored crkve Svete Petke, ljudi su se otarasili svojih demona i oni su ostali ukamenjeni.
Sveta Petka pomaže bolesnima i nevoljnima koji posete ovo mesto. Otuda i verovanje da se maramicom dodirne bolno mesto i pomisli želja, a zatim veže na stub. Ovim postupkom sa maramicom sve muke i problemi (đavoli) ostali u Đavoljoj Varoši. Maramice ostaju na ovom mestu 7 dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.

Đavolja voda – Đavolja varoš

Druga prirodna retkost u „Đavoljoj Varoši“ su dva izvora vode čudnih svojstava . „Đavolja voda“ koja se nalazi u neposrednoj blizini zemljanih piramida u „Đavoljoj jaruzi“je hladan i ekstremno kiseli (ph 1.5) izvor sa visokom mineralizacijom (15 g/l vode).

Sadržaj nekih elemenata (aluminijum, gvožđe, kalijum, bakar, nikl, sumpor) je ekstremno visok u odnosu na obične vode za piće, odnosno povećan je za 10 do 1.000 puta. „Crveno vrelo“ je drugi izvor koji se nalazi nizvodno, oko 400 m od prvog na aluvijalnoj terasi, odnsono na ravnom terenu. On je manje kiseo (pH 3,5) i sa nižom opštom minerizacijom (4.372 mg/l vode). Njegova voda se zbog ravnog terena razliva u veoma tankom sloju i otiče u korito obližnjeg Žutog potoka. Zbog oksidacije gvožđa koga voda sadrži u velikim količinama stvara se crvena terasa lepezastog oblika koja u prostoru deluje veoma atraktivno.

Čudno izvajane a još čudnije poređane zemljane figure, divljina erozivne čelenke, voda čudnoga ukusa i mirisa, mistika i tajanstvenost koju stvaraju zvučni efekti dok duva vetar utacali su na maštu lokalnog stanovništva da lokalitetu da naziv „Đavolja Varoš“. a sve ove čudne prirodne pojave objašnjava legendama koje je vekovima izmišljao.

Saski rudnici

U Đavoljoj Varoši se nalaze originalni Saski rudnici. U 13. veku Uroš je doveo pleme Sase da rudare ovim krajevima pošto je čitav predeo oko Radan planine izuzetno bogat rudom, pogotovo rudom gvožđa, aluminijuma, zlata i srebra. Ulazi na rudarskim oknima su veoma uski s obzirom da su Sasi bili veoma vešti rudari. Izvađenu rudu su transportovali u mesto Rudare i na tom mestu je obrađivali. U Đavoljoj Varoši je istraženo jedno rudarsko okno, proširen mu je ulaz i predpostavlja se da mu je dužina približno 800m.

Saski rudnici

Lokacija

Najčitanije

Reka Toplica
Reka Toplica
Latinska crkva
Latinska Crkva
Brestovačko jezero
Brestovačko jezero

Povezani članci

Reka Toplica
Reka Toplica
Latinska crkva
Latinska Crkva
Hisar Prokuplje
Hisar

Najčitanije

Reka Toplica
Reka Toplica
Latinska crkva
Latinska Crkva
Brestovačko jezero
Brestovačko jezero

Povezani članci

Reka Toplica
Reka Toplica
Latinska crkva
Latinska Crkva
Hisar Prokuplje
Hisar
Milica
Milica

Glavni urednik

Podržite naš rad i zapratite nas na društvenim mrežama:

Facebook   Instagram   Twitter   TikTok   YouTube   Pinterest

0 0 гласови
Article Rating
Претплати се
Обавести о
guest
0 Comments
Уграђене повратне информације
Погледај све коментаре